HERBERT MARKUZE I STUDENTSKI POKRET

U klubu Magistrala 19. marta prof. dr Dušan Pajin održao je  predavanje HERBERT MARKUZE I STUDENTSKI POKRET: posle 50 godina (1968-2018). Ove godine navršava se pedeset godina od studentskog bunta koji se 1968. godine pojavio širom Zapadnog sveta, a koji je zahvatio i prostore Jugoslavije. Na samom početku predavanja najavljeno je obeležavanje jubileja u mesecima pred nama i to nizom  tribina i izložbi , kako u DKSG-u tako i u drugim gradskim institucijama kulture.

Herbert Marcuse in Newton, Massachusetts, 1955

Profesor Pajin je govorio o značaju Markuzeovih filozofskih ideja iznetih u njegovim delima, pre svega Eros i civilizacija, Čovek jedne dimenzije i Esej o oslobođenj. Kao važan segment predavanja izdvojio se Markuzeov uticaj na studente šezdestih godina: na one koji su protestovali protiv društvene nejednakosti i političkog sistema (prevashodno protiv rata u Vijetnamu) i na one naklonjene drugačijem životnom modelu od modela razvijenog potrošačkog društva (pre svega na hipi pokret). Nisu protestovali samo američki već i studenti širom sveta (počevši od Velike Britanije, preko Francuske, pa sve do Jugoslavije) i svaka pobuna bila je specifičnog, nacionalnog, karaktera, a glavni pokretač masa bio je upravo Markuze. Zahvaljujući svojim govorima, Markuze je postano neka vrsta zvezde, zaključeno je na predavanju. Profesor je takođe govorio i o sledbenicama Markuzeovih ideja. Spomenućemo samo neke: Gaj Debor, Douglas Kelner, Frederik Džejmson, Stiven Grinhaus, Aksel Honet, itd.   

Glavno pitanje predavanja – ko je danas nosilac svesti o potrebi za promenom društva u kojime živimo, odnosno ko će biti nosilac akcije koja bi donela promene, ostalo je neogovoreno. Markuze je svoje nade polagao u marginalizovane društvene grupe, pre svega studente. Ti studenti su tražili promene represivnog društva koje je gušilo svaki vid otpora. Međutim, pitanje koje se nametnulo jeste u kojoj meri je danas aktualna Markuzeova ideja i kritika među studentima.

Zaista, koliko su današnji studenti upoznati sa delom i mislima Herberta Markuzea? Činjenica je da u domu Studentski grad živi oko 4000 studenta, a da je odziv istih na predavanje bio simboličan. Oni studenti koji se ovoga dana prisećali Markuzea, mahom su studenti društvenih fakulteta, koji se sa ovim misliocem susreću kroz svoje studentske kurikulume ili kroz neka samostalana istraživanja. Ukoliko spomenemo '68. neki će se setiti studentskih protesta u Beogradu i Parizu, neki filma Varljivo leto '68, a mnogo manje njih će čitavu priču moći da uklopi u širu sliku. Od 2011. godine studenti Beogradskog univerziteta skoro svake školske godine protestuju, ali ti protesti nisu masovnog karaktera. U ovom period desile su se dve blokade fakulteta (Filološki 2011. god. i Filozofski 2014. godine), a gotovo svake godine imamo proteste na različitim fakultetima (Filološki fakultet i FPN 2014,  PMF i ETF 2016, Stomatološki fakultet 2017). Svi su vođene sa skoro istim zahtevima – smanjenje cene ESPB boda, transparentnost školarina, nemenjanje uslova studiranja u toku školske godine, nesmanjen broj ispitnih rokova, savremenija oprema. Međutim, protesti su uvek stihijski, izolovani, bez većeg odziva i solidarnosti. I naravno, ne donose suštinske promene.

Markuze i studenti

Na predavanju se se mogle čuti različite reakcije na stanje među studentima danas. Predavanje je podstaklo živu diskusiju. Ali mogli bismo reći da je na kraju glavni utisak bio stara školska historia magistra vitae est – samo što đaci nisu bili na času onog dana kada se to učilo.

autor: Marija Božić