Beskrajna poezija

Dom kulture  Studentski grad je u svoj program uvrstio ciklus predavanja pod nazivom  DEKODIRANJE.  Kroz opuse  Nikolasa  Rouga, Dejvida  Kronenberga, Terensa  Malika, Dejvida  Linča i  Alehandra  Hodorovskog, pokazan je kreativni proces ovih kultnih autora, kao i skriveni uticaji koji su oblikovali njihovo delo. Predavač je bio  Dragan  Dimčić, docent na  Katedri za montažu  Fakulteta dramskih  umetnosti u  Beogradu.

Mala sala  Doma kulture 23. novembra bila je mala za sve one koji su hteli da čuju detalje o  Alehandru  Hodorovskom (1929, Čile) i pogledaju  njegov najnoviji film  Beskrajna poezija (2016). Film je autobiografski – prikazuje detinjstvo i mladost  „Alehandrita“ – zaključno sa njegovim odlaskom u  Pariz. Dirljivo iskren i ujedno provokativan, drži pažnju sve vreme. Saznajemo niz detalja o odrastanju i ljubavi prema poeziji, o druženju sa avangardnim pesnicima i neslaganju sa despotskim ocem.  Obilje groteske, humora, performansa i poetske erotike. Ima autocitatnih pasaža iz njegovih ranijih ostvarenja, kao što je  El  Topo iz 1970. godine, film čiji je fan bio i Džon  Lenon. Takođe, uočljiv je omaž  Feliniju (klovnovi, kepeci) i njegovom  Amarkordu. Posebno je zanimljiv izbor glumaca. Dve glavne muške uloge (mladog  Hodorovskog i njegovog tiranskog oca) igraju autorovi sinovi  Adan i  Brontis, a nakratko se pojavljuje i sam Hodorovski! Kraj priče o gubitku i umetnosti kao "leku", ostaje u pamćenju. O  tome  Hodorovski kaže: "Moj otac nije imao nimalo čovečnosti u sebi. A  opet, pogledajte, ja sam od njega, kroz film, napravio čoveka!"

Ovaj nesvakidašnje radoznali i talentovani  čileansko-francuski reditelj, dramski pisac, glumac, muzičar i spiritualni guru - sebe doživljava građaninom sveta. Kaže da ga održava to što uvek ima čime da zaokupira sebe. Piše scenarija za stripove (čuveni  SF  serijal  Inkal, sa crtačem  Mebijusom), čita tarot i drži besplatna predavanja o svojoj teoriji  "psihomagije".  U  detinjstvu maltretiran kao  Jevrejin i "knjiški moljac", priču o sebi zaključuje upečatljivo: "Nisam lud. Samo pokušavam da zalečim svoju dušu."

Utisak je da će film  Beskrajna poezija  kod gledalaca podstaći interesovanje ne samo za njegove ranije filmove (ukupno 6), već i za prozna dela koja su se kod nas pojavila: Mistični kabare, Gde ptica peva najlepše i  Ples stvarnosti.

Gledajući retrogradno – isplati se borba za umetničku slobodu i treba slediti svoje snove.

Pisao: Milan Drašković