Veče filma o čoveku u ulozi stanara

 

„Stanovanje na filmu“ je ciklus filmova koji je deo novembarskog programa Akademski filmski Zagreb u Beogradu, organizovanog od strane Akademskog filmskog centra Doma kulture Studentski grad. Za izbor filmova koje smo 15. novembra imali priliku da pogledamo, možemo se zahvaliti Petri Belc.

Filmska ostvarenja su prikazana u dva bloka. Prvi blok činilo je pet kratkih filmova: Problemi sa stanovanjem (Housing Problems, 1932), Kamerom kroz Zagreb (1957), Moj stan (1962), Sjajni radijantni život (Une vie radieuse, 2013) i Stanarsko pravo lagumaša Safera (1974). U toku drugog bloka, prikazan je italijanski igrani film Ruke nad gradom (Le mani sulla città, 1963).

„U sobama nemamo peći. To je dobro jer peći zauzimaju mnogo mjesta, a nisu baš ni potrebne. U malome stanu, čovjek se ugrije sam od sebe.“, kaže junakinja filma „Moj stan“, čiji je reditelj Zvonimir Berković.

U britanskom dokumentarnom filmu s početka tridesetih godina prošlog veka, gospodin Brner, otac troje dece, izjavljuje: „Uslovi za kuvanje su loši. Nemamo gde da držimo hranu, pa moramo da kupujemo onoliko koliko nam treba za današnji dan, inače se pokvari. Što se tiče uslova za pranje, oni su malo bolji. Ima vode u zadnjem delu dvorišta.“

 

Selimo se u Italiju šezdesetih godina gde nam ljudi sa vrha političke scene pričaju o tome da moralnost i saosećajnost ne smeju da se nađu na putu vlasti i moći. „Ruke nad gradom“ je socijalna kritika na filmskom platnu koja gotovo da predstavlja repliku događaja koji je uzdrmao Beograd, slučaja Savamala.

   

Za vreme tročasovnog programa, nismo mogli da ostanemo ravnodušni. Stanarsko pitanje čoveka ima egzistencijalnu važnost i mnogo puta odgovor na njega ne zavisi isključivo od nas. Podela imovine je neravnopravna, ali nema ničega na šta se ljudi ne mogu navići ili bar tako kažu. Nije samo kod nas loše i nije samo kod nas najgore. . Nema države, nema grada, nema sela u kom bar neko nije nepravedno i neosnovano proveo deo svog života u uslovima koji su lošiji od onih koje je zaslužio.

Ovo nije izbor filmova u kome se uživa. Iz njega se uči i postaje svesniji.

Pisala: Milana Petković