Štefan Cvajg: Zbogom Evropi

 

Na bioskopskom repertoaru Doma kulture Studentski grad 20, 21, 23. oktobra prikazana je filmska priča o životu u egzilu Štefana Cvajga, jednog od najčitanijih pisaca na nemačkom jeziku. Samoj projekciji prethodilo je uvodno predavanje prof. dr Jelene Kostić Tomović, sa katedre za germanistiku Filološkog fakulteta u Beogradu, o piščevom životu i stvaralaštvu koji su vezani za rodnu Austriju, sukobljenu Evropu i egzil između Buenos Ajresa, Njujorka i Brazila.

Sa uzdizanjem autoritarne Evrope tridesetih godina dvadesetog veka Cvajg kao jevrejski intelektualac pokušava da zauzme odgovarajući stav prema događajima u nacističkoj Nemačkoj koja je 1938. godine izvršila anšlus Austrije, a samo nekoliko meseci kasnije i veliki pogrom Jevreja u Kristalnoj noći. Zajedno sa Ernst Federom, Ajnštajnom, Tomasom Manom i mnogim drugim delio je sudbinu čoveka bez domovine, koji je primoran da traži dom u novom svetu, ali vezanost za stari ga u tome ometa. Vezanost Štefana Cvajga za Evropu ogleda se u njegovim biografijama: Tri majstora o Balzaku, Dikensu i Dostojevskom, Tri pesnika o Stendalu, Kazanovi i Tolstoju, Marija Antoaneta, Erazmo Roterdamski, Marija Stjuart, Osvajač mora o Magelanu, kao i u prevodima Bodlera, Remboa, Verlena, Kitsa. Pored pisanja i prevođenja uživao je i u sakupljanju starih rukopisa, u njegovoj kolekciji nađeni su Leonardovi i Ničeovi, te rukopis poslednje Geteove pesme. Nacisti su opljačkali ovu kolekciju, ali je ona inspirisala Nevidljivu kolekciju, pripovetku u kojoj slepom kolekcionaru rođaci umesto prodatih dela, podmeću prazne listove hartije, a on držeći ih u rukama opisuje najtananije Direrove bakropise.

Rediteljka Marija Šrader u svom filmu postavlja Cvajgov život u egzilu između Buenos Ajresa, Njujorka i Brazila kao središte zbivanja i tumačenja. Oslanjajući se na piščeve memoare Jučerašnji svet ona oživljava poglavlja koja će na vizuelan način istaći šta znači biti izbeglica i koliko je teško prihvatiti intelektualni poraz evropske misli koji je  usledio sa uzdizanjem tiranije i mržnje među narodima.

 

Brazil je video kao zemlju budućnosti, koja je uspela da dostigne mirnu koegzistenciju uprkos razlikama koje postoje u rasi, klasi i religiji. Pisao je: "Gde god da u ovom našem unezverenom vremenu na novim prostorima vidimo nadu u novu budućnost, naša je dužnost da ukažemo na tu zemlju, na te mogućnosti." Poruka koja je protkana i kroz sam film jer ukazuje na sličnosti sa današnjim svetom.

Pisala: Željana Puškić