Priče iz Filozofsko-perkusionističke radionice Studentski grad (II)

Specifičnosti rada perkusionističke radionice

Za one koje više interesuje rad Filozofsko-perkusionističke radionice Studentski grad, reći ćemo odmah da je radionica do sada uspela da organizuje niz nastupa. Bitniji nastupi radionice perkusionista bili su: otvaranje festivala BALKANIMA 2015, Dan studenata 2016, nastupi u SKC-u Beograd  i u SKC-u Niš desili su se iste 2016. godine, uz nastup Hora Studenjak. Bilo je i drugih nastupa radionice.

Pekusije (eng. percussion) je reč koja na srpskom jeziku može biti objašnjena rečju udaraljke. Kao reč, perkusije su opšteprihvaćeni pojam, koji vodi i do mnogih instrumenata (đembe, bongosi, konga, idiofon, membrofon, vibrafon, tarabuka, bubnjevi).

Rad radionice na udaraljkama mogu oslikati i neki podrobniji podaci iz same muzičke nauke. Uglavnom zahvaljujući Aleksandru Andrejeviću, na radionici možemo saznati o nekim opštim stvarima, npr. koja je to osnovna podela udaraljki. Udaraljke, uz primer koji ih oslikava, možemo podeliti na neke osnovne: orijentalne udaraljke (tarabuke), latino udaraljke (bongosi) i afričke udaraljke (tam- tam). 

Sve ove perkusije naravno mogu biti i sa drugim nazivima. Po načinu sviranja opet, one orijentalne, a to je pre svega zbog turskog seda u kojem se na njima nastupa, stavljaju se u krilo kada se na njima svira. Latino udaraljke se sviraju u uobičajenom sedećem položaju, ali i u specifičnom obaveznom stavu (odnosi se pre svega na stav nogu koje drže instrument). Sviranje sa udaraljkama u krilu, ali jednostavnim držanjem instrumenta među nogama, važi i za afričke udaraljke. Svaka dalja tehnika na filozofsko-perkusionističkoj radionici biva svakome objašnjena od Aleksandra Andrejevića. Treba reći da je prilično kompleksno sviranje u tursko-orijentalnom stilu najviše ostvareno određenom tehnikom, koja takođe može biti objašnjena. Radi te tehnike se upotrebljavaju prvi (kažiprst) i četvrti (domali prst), uz tehnike tzv. slepinga, mnogo ornamenata, i samih težnji ukrašavanju, svirkom se dobijaju veoma zanimljivi ritmovi.

Treba se vratiti i na najpre potrebno, osnovno, znanje o tome kako se udaraju perkusije rukama. Udaranje perkusija se odvija krajnje relaksiranim držanjem ruku, uz maksimalne zamahe zglobova šaka. Držanje prstiju, koji se ne smeju pri udaranju lepiti za instrument, mora biti takvo da se prstima nikako ne udara isiljeno. Jednim prisutnim odskokom (eng. rebound), prstiju, kojima udaramo, dobijamo željene tonove. Nazivi udaraca kod perkusija su: slep ili sleping, tak, ka, tik, dum... Dati su tako izarazi koji objašnjavaju osnvone udarce kod perkusija. Postoje različiti drugi izrazi, koji objašnjavaju raznorazne varijacije udaraca na udaraljkama. Svakako, ova osnovna objašnjenja su ona koja se u radionici iznova ponavljaju. Malo upornosti dovoljno je članovima da ako pristupe ovo uče, u velikoj meri, i kroz praktičan rad. Kako znamo da sviranje rađa same virtuoze u ovom svetu, bez dvojbe, bitan je podatak, da je jedan od virtuoza i Aleksandar Andrejević, vođa radionice perkusionista.

Kada je reč o specifičnostima radionice, može biti zanimljiva i jedna od priča ispričanih o afričkoj umetnosti na radionici perkusionista. Prenećemo tako priču koju smo saznali od jedne od stalnih članica radionice Ane Strugar, o kojoj je već bilo reči u predstavljanju radionice. Zanimljivo je da samo u Južnoj Africi ljudi pričaju na devetnaest jezika, da narod Koisan, starosedelačko pleme i glavno pleme u Južnoj Africi. Veoma je zanimljivo da Koi i San kao dva plemena koja čine Koisan, pomenuto starosedelačko pleme delom su od plemena Kosta, a njihovi pripadnici bili su i pripadnici Azulu. Uz sve što su radili, pripadnici plemena Azulu, ispuštali su i zvuke dok pričaju. Ispuštanje zvukova kod njih se ne odnosi na ispoljavanje komunikacije samo, već su to neke vrste efekata, koji u principu treniraju instikt, takođe i radi takvog delovanja na one sa kojima komuniciraju. Inače, u samoj Južnoj Africi, što je opet poseban kuriozitet, ako znamo koliko ima i plemenskog života, razvijena je i savremena kultura. 

detalji sa radionice

 Pisao: Boris Dinić