Plesni događaji Šaolina

Kina, kao drevna i jedna od najstarijih kultura, veruje se oko osam hiljada godina stara država, nadaleko je poznata po mnogim svojim znamenitostima. Poznata je i velika kineska disciplina, čuveni su kao veoma vredan narod, nadasve napredna civilizacija, a svakako, u sve navedeno ubraja se i kineska religioznost. Naravno, velika disciplina odlikuje i ljude koji u Kini idu putevima vere, a i u pogledu začetih oblika religioznosti, takođe. Kako je Kina mnogoljudna, odnosno najmnogoljudnija zemlja sveta sa preko tri milijarde stanovnika, naravno da stanovništvo pripada pripada različitim religijama, ukoliko su opredeljeni za takvo razmišljanje.

Ovde je međutim reč o samo jednom jedinom objašnjenju po pitanju najpoznatije filozofije, i veštine velike škole o životu, a koja je i odlika učenja monaha – manastir  Šaolin; učenje proisteklo iz budističkih stanovišta života. Kada je ono u pitanju, nadaleko je čuveno učenje kroz treninge i borbu poštovanjem kung fu veštine, koja i sama nastaje u manastiru Šaolin kao jedna od njegovih najbitnijih odlika, koja se do danas podosta tamo proučava. 

Treba reći da je manastir Šaolin najpoznatiji budistički i jedan od najpoznatijih manastira uopšte. Nastao je krajem V veka. Učenje na tom svetom mestu vezano je za čan budizam. Manastir se nalazi u Kini, nedaleko od planine Song, u Dengfengu, provincija Henan. Učenje je zasnovano na predanju o Bodidarmi, koji je već osnovani manastir počeo izdizati došavši i zatekaviši ne malu nedisciplinu među monasima, u VI veku. Njemu se i pripisuje učenje koje se naziva čan budizam.

Šaolin kung fu, kako veštinu nazivaju u zapadnom svetu, predstavlja demonstraciju borbi, ali može podrazumevati i ples koji se bazira na ovakvim pokretima. Borce odlikuje velika perfektnost kod izvođenja kung fua, pogotovo ako su pripadnici čuvenog Šaolina, ali je i velika duhovnost i nadasve velika snaga, uvek prisutna.

Ako se zadržimo na samom plesu Šaolin boraca, oni svoje događaje organizuju kao manifestacije koje mogu biti održane i pred mnogo ljudi, na binama ili podijumima, inače namenjenim za umetničke sadržaje. Takav vid prezentacije svoga rada oni sprovode ispoljavajući najlepše pokrete, koji i kao deo borbi prsa u prsa sa drugim borcima mogu lako biti viđeni, stavljajući akcenat i naglašavajući umetničko u nastupu. Ovakvi događaji koji predstavljaju same akrobacije, sa mnogo zanimljivih pokreta, nalikuju katama kod karate veštine; međutim, ko je imao prilike da sve to vidi, danas,  lako će primetiti, a to je svakako dostupno i kroz informativna sredstva,  TV, internet-kanale, da je sve to i mnogo šire. Ovakav svet danas,  moguće je videti kao nešto daleko više i od same borbe, a sa ispoljavanjem mnogih aspekata svoje veštine kao vrhunski umetnički dojam; svega toga kao bitan deo jednog celog velikog učenja prikazivanog širom sveta.

Postoji i tamna strana cele ove priče. Poznat je slučaj samog uništenja manastira Šaolin u XIV veku, radi pljačke; ali je i tokom XVII veka, ali i tokom sedamdesetih godina pršlog veka, njima isto to bilo učinjeno. Kao primer, koliko daleko u borbi protiv manastira Šaolin i rada idu vlasti zemlje Kine, govori podatak da je ljudima tamo potpuno zabranjivan rad. Sve to govori o teškoj borbi, koja se kod ovih ljudi vodi, pa iako najjači – ovaj manastir nije usamljen u svojoj ovakvoj već opisanoj borbi. Sa sličnim, surovim uslovima rada se sučoavaju  danas mnogi manastiri. Ali problem je i širi i doživljavajući mnoge probleme kao posledice nemilih događaja, organizovanih od zluradih ljudi, sve su poznatije ovakve stvari naširoko gledajući svet, uopšte. Briga nije nimalo naivna i opšte je poznato  da ovakvi dogđaji ostavljaju posledice u vidu nekulture, nipodaštavanja, ali čineći i ne male probleme na bazi duhovnosti građana Kine, ali i uopšte – sveta. 

Pisao: Boris Dinić